Приштина; њени становници и старине; Грачаница, њене старине и хрисавуља; њена новија и садања судба; Јањево са своим старинама и становницима; Косово поље; битка косовска и остатци од ове; тулбе Муратово и старине око њега, народонаселење приштинске нахије и по које старине у њој; народне српске песме и 1. шкипска.
— Одавно је била прошла турска јација и тек по где где, кроз изпуцана врата и ћепенке, виђаше се по која свећица, где издишући светлуца се. Хришћани су већ сви били, или поспали, или се тврдо и јако затворили по својим кућицама и уџурицама. Само су правоверни мухамеданци задржали за се то право: да могу, докле хоће, ходати, тумарати, красти, отимати, харати и у кавама своим дерати се и певати. Ако је се и видео по кои православни, са огромним фењером у руци, погрбављен и страшљиви презајући и бегајући по сокаку, чувајући се да не наступи на реп каквог љубимца правоверних — пса, — као и ножа и куршума правоверних, то је била само изванредна, и особита редкост и изванредност. Тај или је се уздао у своје брзе ноге и јака леђа и главу, или је имао по ког јаког, међу правоверним, пријатеља, коме је редовно, за то тако огромно и врло редко пријатељство, плаћао данак, ако не већији, а оно ни мањији од онога што даје Султану и држави.
Сумбер је хтео у потурички, а ми опет у српски хан, и у овој страшној, али челичној и надмашнијој шумадинској надпотуричкој јогунастости и препирци тумарајући по тесним, смрдљивим и изпроваљиваним улицама, једва се, у сред турског трга, догурасмо до једног турског истина ама у закупничким српским рукама хана, кои, ако није био гаднији и нечистији од свију ханова у султановој држави, није био ни чистији и пријатнији. Наши коњи били су од тешког пута и јаког терања тако обангавили, да три дана нису могли устајати и на ногама се држати. Ово и остало приморало нас је, да се мало дуже бавимо у Приштини, разуме се нејављајући се никоме и ни једном од наших људи, но увек идући са вођом каквим којег нам је ханџија, за прилично скупу цену, находио.
Што се тиче саме Приштине можемо рећи, да је на дивној и прекрасној месности. Од сјевера подиже се, више ње, Бутовац планина са развалинама старог града Преславо, а по некима и то садањим Бутовца; од истока и југо-истока огранци Вељетјена; а даље на исток Козник планина; на југ Грштић и т.д. У њој се слевају две три, а толико протичу, кроз њу, речице као: Стара или Преславица, Вељуша, тако звани Марков чадор, Калуђерски кладенац, Приштевка, Седамлула, или Жупањац, а даље мало југу Ветерник речица, даље Ајвали и Градчаница. Од запада 1 1/2 час протиче кроз сред Косова пуста Ситница. Од југа и запада стоје високоравни хумићи тако званог Ветерника, кои се већ сасвим губи у Косову равном. Удаљена је сјеверу од Вучитрна 4. од Митровице и Звечана 6 1/2; јужно од Градчанице 2., од Липљана до 5.; Неродимља око 8 1/2 а од Качаника 10 1/2 часова.
Дели се на 4. главне улице и то: Панађуриште, Варош, Циганлију и Пиринас Махалу, међу коима је на самој средини, Тржиште или тако звана чаршија. Приштина је препуна свакојаких и разних српских старина, а сва се скоро и састои из самих српских урвина и развалина, коих се величанственост и красота далеко и далеко уздиже над свима доцнијим целим и новим грађевинама. Као и у свакој српској старој паланци и граду, тако и у Приштини протичу помињате речице кроз све улице и дворове; те односе ђубре и гадости турске даље у Ситницу.
У њој је, међу осталим старинама, старо српско звоно, са натписом српским из времеиа краљева и царева српских; ама га нико од ђаура несме видети и прочитати. Ми смо се у ове развалине а бив: срп: владаоца дворце, у коима је и поменуто звоно, били увукли, тражећи ма каква натписа; па све узадуд, а попели би се и до звона и снимили би натпис, само да беху стубље до њега. У правоверној султановој држави све се може учинити на три начина: или прекомерним новцем, или безобразлуком, а нарочито силом; па смо и ми оно друго немајући осталих потпуно усвоили, као и ово последње унеколико. Даље стои прекрасно изидана од тесаног камена џамија, коју је још Мурат почео био правити, кад је с војском пао на Косово. Он је није довршио за живота, но по смрти његовој његови везири; те се с тога и зове и Муратова и везирева аја — света — џамија.
Даље од ње стои дивна и прекрасна џамија направљана од српске цркве, а зову је Бајазитовом или Бајазит џами, што ју је Бајазит од српске цркве св. Аранђела подигао, да благодари Мухамеду на задобивеној косовској битци над неверним. Иза ове стои такође прекрасна џамија од цркве св. Недеље, коју су, по битци косовској, подигле удовице изгинувших паша и везира. Осим ове три има их још 15. и све су поднгнуте од српских бивших цркви, монастира и осталих светиња. Неке од њих неслуже, а већина их служи, међу које увршћујемо још 5. полудасчара и полуозиданих, на старим срп. црквама; дакле свега 23.
Сад је само једна, мала и тамна црквица у Приштипи св. Николе, која је верно чедо доба Јашар-пашинога, кад су главе српске летиле с живих рамена срп; као печурке. Она је подигнута пре 40 год. на урвинама старе српске цркве. У стара и до косовска времена у Приштини је било преко 48. које цркви, а које монастира.међу коима је била најзнатнија и највећа црвва ''Крстова''. У једној старини налази се превод турског преписа Приштине у време султана таао званог силног Махомеда, освојача Цариграда, у којој се у преводу вели ово: ''Пошто је овај Махомед освоио Цариград, крене се опет и на Србију по други пут. Он покори још бивше српске градове и паланке: Момину Клисуру — дан: Хисарџик на Балкану — Ихтиман, Самоков, Јустендил, Криву — Егри — Паланку, Жеглигово - Куманово дан: — Врању, Мораву — 3. часа западу од Гилана — Ново-Брдо; па удари и на Приштину. После тронедељне борбе освои и Приштину, коју при намештају и разређају своји војске овако подели: на Панађуриште, Гробљиште, Варош, Тржиште и Заграђе.
Тржиште је — садања чаршија — сво било ограђено огромним зидовима — од коих се и данас виде трагови — и покривено.'' Где је тада било Панађуриште и данас је; где је варош, и сада је;
где је Гробљиште данас је Циган - махала и Пиринас; а где је Заграђе, сада су шљивари и њиве, од коих на једној великој преко 6 дана орања, стоје трагови од самих урвина и развалина. Заграђе је тако огромно, тада, било, да је се уњ сва турска војска сместила и хранила. Назив ''Гробљиште'' казује: да је пре Неманића овде било пра-старо српско гробље , до Неманићских Срба, а од Неманића оно је сво ушло у Приштину и на њему биле подигнуте разне зграде и остало.
У Приштини је, као и у Грачаници, владао, по једној старини, Жупан Радослав, по свој прилици некакав рођак Немањин, кои је титулу краљевску, признавши сизеренство грчко над собом, заменуо са веливо-жупањском.
У Приштини је био град у ком су по кадкад седели срп: владаоци, од лозе Неманића. Од овог се и данас познају трагови и урвине. Осим тога на урвинама митрополитске цркве све до 1862 год. познавале су се слике светитељске, натписи и т.д. као и на зградама, у коима су се учили ђаци, и у коима су писали црквене књиге и остало, тако звани писари светска и духовна лица. Недалеко од трагова урвина бив: града, још се познају урвине двора Милана Топлице, кои се и данас тако зове.
До 1862 год. и дворови, ови, а нарочито поменута митрополитска црква, боље су се, но данас, познавали, а те године у два маха, које пожар, а које својевоља турска, по нарочитој заповести, млого су порушили и утаманили. Бивше урвине поменуте цркве обрнуте су биле у џамију, код које је урликао хоџа, али са дрвеног трема, или викала,налепљеног урвинама цркве. Недалеко је од ове цркве био трг стари, а сада је тако звана чаршија, и сви дућани, види се, да су били црквени; јер су давали овој кирију. Тако је и Мохамед 1453. год. освоивши Приштину и потурчивши Србе и цркву ову, заповедао; те се до данашњег дана плаћа кирија, од свију дућана, урвинама ове бив: цркве, а сада ни цркве ни џамије. Ова је кирија од 1862 год. пошто је и онај последњи трем, или дрвено викало, прилепак бив: митрополији српској, изгорео, са ког је хоџа викао, — пренета на остале бив: цркве, а сада џамије.
У време пожара 1859 год. један Турчин чепркајући, по згаришту свога бив:
дрвеног дућана, а направљеног уз зид од старих српских дућана, наиђе у дувару на велику громилу златних и сребрних српских новаца. Од ових су нека лица одкупила неколико златних, веле, Милутинових и Душанових новаца, које чувају, као највеће аманете. Овај дућан није био далеко од дворова Милана Топлице, на урвинама коих је, све до пожара 1862 год. и то над бив. вратима, стајала прекрасна камена плоча са натписом старо-српским. А како је овај двор служио за касарну, нико од Срба није смео уњ улазити и онај натпис прочитати. Онако пролазећи читали су, веле, да су то двори Милана Топлице.
Преко пута, од двора овог, био је огроман и прекрасан ''Краљев Студенац'', студенац, кои је сада и млого и сувише изкварен а којега Турци зову: ''Битлија''. Недалеко од дворова Милана Топлице, а у самом бив. граду, стои спомиљати дворац срп: владаоца и то веле Милутинов; јер је био натпис, кои је гласио: да га је краљ Милутин, са краљицом Симонидом, обновио пре, но што је Грачаницу зидао. За сво време, док је се Грачаница зидала, он је са Симонидом, вели, седео у њему.
Као што смо напоменули, благодарећи смелости и брезобразлуку; ми смо ове урвине строго прегледали и нашли: да су четвороуголне и дужина им је 25. а ширина 30. хвати. Сви су зидови још високи, без једне стопе, 4. хвата, до бив: другог боја. Рекосмо, да је ова висина првог боја с тога, што се са источне и западне стране виде целих по 7. а са сјеверне и јужне по 5. првог боја, прозора. Баш при самој земљи, или урвинама од овог дворца, стоје мали прозорчићи, кои казују: да су ту биле коњушнице, а још ниже подруми. У сјеверном је углу помињата кула висока сада око 15. хвати, а сав је овај дворац био на 4. боја, као што причају стари људи. У овој је кули помињато старо звоно, за које, по неки, и то њих врло мало држе, да је у Карађорђево доба из дан: кнежевине донето и на кулу овде метнуто за часоказ, већина, и то најстаријих, држи: да је то прастаро српско звоно, као што су свуда и по другим кулама, само стара српска звона, и ми се слажемо са овима тим пре: што су то старци од своих 100 год: кои су и пре нашег устанка слушали, како избија ово звоно на овој истој кули; што су неки имали и снимљене натписе с њега, кои су, веле, гласили: да је то звоно митрополији липљанској поклонио краљ Урош први.
Западу од дворца овог, за 40 хвати, била је краљева база, 30. хвати дугачка, а 8. широка. Њу је Јашар-паша до темеља разорио и то све самим барутом; јер другчије, због њене тврдоће и јакоће, није могао. Дворац овај и бања поменута, зидан је онако исто, као и Грачаница, са онаквим истим шарама опекиним, међу тесаним каменом и т.д. Недалеко је од овог дворца аја — света — џамија Муратова и царска Бајазитова. На Бајазитову се сваког петка подиже алави царски барјак, а њу, као и Муратову, издржавају сами цареви турски и њихна царевина. Оне су подигнуте од развалина срп: цркви и оним истим оловом, без преливања, кои је био на крову ових цркви, покривене су, као и остале џамије; те се с тога виђају некн и натписи на крововима њихним. Уколико је ово истинито незнамо, а знамо само то: да међу тесаним каменом, у зидинама њиховим, као и осталих приштинских џамија, има трагова од српских украса, па чак и крстова.
Бајазит је одма до своје џамије, направио себи бању од српске неке задужбине. У зиду њеном и данас има прекрасно урађен камен са српским натписом; али како српске жене несмеју да иду у ову само женску турску бању, а и оне што иду немогу сав да препишу; тако ће овај натпис још дуго, за нас, остати непознат. Недалеко испред дворца краља Милутина стои други огроман Студенац краљев, сав у самом огромном тесаном прекрасном мрамору. Њега данас зову турском речју ''Шедрван'' и има прево 12. лула, из коих излазе водоскоци. Турци редко допуштају Србима, да овуда пролазе, воду из њега пију и т.д: Ово нарочито чине с тога, пгго се туда налазе млоги српски натписи. Одма до овог краљевског Студенца, или садањег Шедрвана, стои једно здање турско, које припада војеном реду, а од овог је до 50. хвати дугачак неки прастари српски зид, висок преко 2 хвати, уз кои су редом прелепљени све сами турски дућани.
У турској махали још се налазе урвине од дворова некаквих Банова Рибарића. О овим дворовима тих Рибарића још се и данас у народу пева, али сада Рибарића Срба нема; него има потурица бегова, кои се сада прошњом хране, а некада су били силни и богати. За те дворе пева се; ''Рибарића двори с Голешом су равни''. Нигде и ни у једној паланци српској, нема толико бегова, колико у Приштини; али су махом сви дошли до просјачког штапа. Сви су они саме чисте потурице, које имају мдоге и разне старине српске. Међу млогим прастарим писаним срп: старинама, које се налазе у њих, понајважније су неке писане, пре неколико стотина година, песмарице, које опевају пад Приштине, њене банове, кнезове, жупане и т.д.
Нарочито је важна за генеалогију дан: приштинских потурица, о коима се пева и кад су се потурчили, као и како су се прозвали, пошто се потурчише, зашто су и рашто ово учинили и т.д. Осим приштинске бивше српске разне властеле, а садањих турских ојађених бегова и т.д. у њој се тако исто описује бив: српска властела, а садањи бегови: из Призрена, Тетова, Скопља, Дибре, Гостивара, Пећи, 'Баковице, Куманова, Врање, Вучитрна, Звечана, Новог-брда, Ниша, Пирота, Голубца, Кичева, Орида, Велеса, Кратова, Ћустендила, Видина и Митровице, као и кад је се и како кои од ових градова предавао Бајазиту и другим његовим потомцима.
Недалеко од аја — свете — Муратове џамије, пре неколико година, случајно је пронађен прастари српски прокоп, кои је водио из града приштинског, срп: краљева, кроз земљу, на три стране. Кои су уњ улазили веле, да иде за 1 1/2 час изван садање околине приштинске и он је као у Новом-брду, Звечану и т.д. прокопан само зато, да би се кроз њега, у случају опсаде, могло из града побећи и непријатељу за леђа заићи, а и храну у град уносити. Јужно од приштинског бив: града, а преко речице Вељуше, или Вишеславке, испод једне турске куће, стои прастари српски кладенац са четири луле, веле бакарне, а други опет сребрне, па од времена побледиле. Прича се, да су га три краљеве ћерке, са братом, направиле, као знак неког мира закљученог међу собом. У обично умерено време излази прекрасна слатка вода, а у сушне годино кисело — бљутава. Нико незна ни каква је ово вода ни одкуда долази, као ни где јој је глава?
У садањој Циганлији, а старом Гробљишту, стои читава џамија, која је остала од потурчене цркве. Кад су јој Турци били призидали прву мунару, Срби из Брњица, ноћу су је у три маха обарали и опет крст подизали. Обарали су јој мунару, везавши је ужетима, која су теглили запрегнугим 150. рала — чивта — волова; те тако рушили је. Од потурчене цркве св. Ђурђа, о којој ћемо говорити, а на истоку Приштине у пољу, где се турска војска свако лето слеже и учи, налази се један огроман прастари бунар, 1863 год:, због оскудице у води, почишћен. У њему је вода киселија од роичске. За 10 хвати од овог бунара у каменитој стени стои художествено доведена вода у прекрасним српским водоводима; но савршено зазиданим. Исте — 1863 — год. Турци су хтели сводове овв воде да отворе; али се ни један мајстор није смео усудити да то учини с тога: што је онај зидар одма полудео, кои је први чекићем у зид ударио.
Источно од Приштине, за 1. час у планини Бутовцу, а на једном њеном високом осоју, од 150 хвати ширине, стои прекрасан кладенац тако звани ''Грмија'', направљен још српским краљевима од прекрасног белог дивно углачаног мрамора. Најбоља и здравија вода у целој околини овде извире и то тако јака и силна: Да од ње цела река Велућа или Вишеслава постаје, која протиче кроз сред Приштине и иза ове улива се у Приштевку. На неколико хвати од овог кладенца стои пола у земљи, а пола на земљи, оборен прекрасан и дивно углачан камени стуб, на ком је се читало и мећало еванђеље на Богојављење, у време српских царева и краљева. Кладенац овај краљ Милутин у својој грачаничкој хрисовуљи зове ''Жупан Студенац''. Сваког 1. Маја овде Срби Приштинци излазе и проводе мајалос.
Јашар паша, хтео је и ову српску старину утаманити и воду овог кладенца у Приштину довести; али кад све сврши, у Приштини направи чесму, канале, и кад хтеде у ове да пусти воду и т.д....вода у Жупанцу засуши на све луле! За сво време његовог пашовања, докле год није отрован у Цариграду, била је савршено пресала вода, а кад је он тамо умрьо . .. она је опет потекла.
Даље у планини од овог кладенца Жупанца, или Грмије, познају се урвине, веле, од кућа Краљевића Марка. Причају да је он по косовском разбоишту, покајавши се, што на овоме није био, овуда лутао, спасавао народ и у овој кући становао. Пре 20. год. докле су се зидине ове зграде боље познавале, свакога празника долазиле су жене са целог Косова и Метохије па метанисајући, клањајући се и целивајући ове Маркове урвине, благодариле му: што је укинуо тешку свадбарину и погубио црног Арапина. Ни један се српски јунак толико неспомиње на Косову, колико Краљевић Марво. Кад што о њему чују да се чита, Косовци плачу, као мала деца,. Цело Косово мрзи на старе — па и садање — Приштинце с тога; што ови нису никад волели Марка.- Ову нељубав према Марку стари Приштинци су показали у томе; што га нису хтели да одкупе. Причају, да су негде у Босни Турци ухватили Марка. За њега су сви Срби давали; одкуп, а Приштинци не; те с тога на све ове околни Срби мрзе. Од Маркове ове куће, на врху Бутовца планине, стоје развалине града Бутовца, или старог Вишеслава.
У целој Старој Србији, као и по свима српским земљама, нема ниједног врха на планинама, или највишијим њиховим огранцима, а да нема развалина од старих срп. градића; а тако рећи нема места, где се ненаходе развалине и урвине од цркви и монастира, које све порушише и утаманише дивље варварске чорде. Свуда и на сваком месту што је било српско потуричка је, а нарочито османлијска, рука нарочито сатрла и утаманила и још непрестано утамањује само стога: да се Срби и потурице неопомињу прошлости; последњи још и оног шта су некада били, ко су, одкуда су, и шта треба да су? Но опет има ствари које нису могле, ни— одпавши Срби, —потурице, па ни Османлије утаманити и затарити а то су: на свима садањим њиховим зградама и грађевинама трагови од српских натписа, шара, украса, а нарочито крстова, осталих светиња и т.д,
Нема ниједног водоскока, па ни овај дванајестостубни код Муратове аја џамије, кои неноси трагове српске славе и величине прошле; нема комадића земље, ни зграде сада турске нове и старе, ни ичега на свету, па и на самим потурицама, и Турцима, што неби сведочило и као прстом указивало на старину и прошлост српску. И, у колико је веће гонење и мучење Срба и свега српског, толико се више опада, да је све и сва само чисто српско.
Примера имамо свуда и на сваком кораку не само, него и у сваком покрету и мигу потуричком и турском. Доста је ово: да је пре 26. година, за један једини божији дан, пало преко 280. приштинских првих глава, од беснила и својевоље потуричке и турске; доста је то, што Срби до пре 25. год. неимадоше не само своје богомоље и школе, но тако рећи ни једне колебице своје на земљишту своме освећеном старином српском и драгоценом светом крвљу наших светих праотаца и прађедова. Није доста било дивљим азиским чордама, што су нам све ваше отели, порушили, потурчили и утаманили; но нам нису давали и недају ни стати ни видети оно што је негда било наше, а сада, у црним и тужним урвинама, њихово.
Пролазећи кроз Приштину и тумарајући по њеним и српским и турским улицама, били смо се у место разжалили тако острвили и укочили од досаде и освете, да је требала најмања прилика; а да се разгоможди неколико проклетих ћелавих ћусла. Док смо још овако у овим мислима, и у оваквом разположају, остављали Приштину са њеним урвинама и старинама, па ево нас на Ветернику, са окрајака ког је, по фантазији потуричкој, преобучен гледао на Приштину, велики к: Милош и Михаило, размишљавајући: са које би стране наместио и управио топове своје на Приштину, као да за ову нису и сувишне и дуге пушке наше?
Идући прекрасним земљиштем светој Градчаници, прво се изван паланке Приштине, удара на Складницу — магацин — оружја, у ком веле да имају сада преко 18.000 иглењача, а други нас уверише само 5000. Овде је барутана, складница одела, хране и т.д. Беше у ово доба нешто редовних војника, веле, 2000. и више од 90. официра, са миралаима и другим, кои немају војника, но кои су над редифима — изслуаженим војницима — старешине; од ових воде спискове, рачуне, позивају их кад треба, управљају овима и т.д. Приштина је главно складиште војеног прибора, у целој околини и то без топова; а она је и место код кога обично свака војска за неко време стањује, па ишла из Босне даље у Турску, или из ове у Босну, Ерцеговину и на границу кнежевине, Црне Горе и т.д.
Осим овог Косово је т.ј. Приштина крај овога, главни збор веће и највеће војене силе турске за сјеверне и сјеверо-западне крајеве царевине. С тога је овде оволика спрема и официрија, без војске и војника. Причаше нам, да су им овде и складнице и амбари хране, но ми их невидесмо, и ако ради беасмо да их видимо.
Сама Приштина и ако није чисти правоверних шêр,опет и по старини своих џамија, а и по истурченим становницима, некадашњој првој властели српској, узима се за прву и најстарију паланку турску у овим свима сад: земљама европске турске. Само је у Европи Једрен старији, а више ни једна паланка. Скоро и по становницима могла би се уврстити у турску паланку, да су ови Османлије. Тако дакле од неких 3330. кућа, српских је 350. к.., Потурица 2600. к. Османлија 260. к. арнаутских 70. к. и Черкеза 40. к. К овима кад се дода џандара 180. душа, и ако је истина војника 2000. момака, онда број Потурица или Мухамеданаца далеко премаша православних.
Од ове складнице, која је заграђена неким прастарим, сада скоро уравњеним, шанцем и другом оградом и у коју заваривасмо, да се уверимо о причаном, а која се у то доба оправљаше, — па до Грачанице рачунају неки 2.а неки 3. часа хода. Куд смо ми ишли ударајући на стари Дрен, кои се у нашим народним косовским песмама помиње, има зацело, ако не 3. а оно 2 1/2 добра часа. Грачаница је удаљена од Качањика 8 1/2 од Митровице и Звечана 7 1/2. од Чечана 8 1/2, од Вучитрна 5 1/2 од Липљана 2 1/2 и од Голеша 3 часа. Више ње је од источне и југо-источне стране планина Вељетјен, из које је краљ Владислав злато вадио, а Грачаница је некако дошла скоро баш, као у устима од два огранка Вељетена и лежи на прекрасној равници, коју просеца, са сјеверне и југо-западне стране, од цркве, река Грачанка, која се код села Добријева улива у Ситницу.
Око ње су трагови од млогих и силних урвина па чак и где сад, на Ветернику, стоимо. Шта су, и од чега су ове, види се из овог преписа старине, која се налази, у једног човека у којој се каже:
í ðàçüñèïà Ñòåôàíü Íåìàíüà íà Êîñîâu Æqïàíà
Ðàäîñëàâà êîñîâüñêàãî è ãðàäü ÃðàäüYàíèöq
Далеко се и издалека види дивна и прекрасна, крстоизгдедна, са првобитних 5. огромних дубета, наша света и прекрасна Грачаница. Једно највише и скоро најкрасније, на пречагама крста, прекрасно у среди подижуће се кубе, означава Спаса нашег, а четири остала око њега, која са њим изгледаху као задруга српска скупљена у једно коло или грудву, озвачавају 4. стране света, на које су се разишла 4. еванђелиста, са светом науком христовом. Сва су кубета од самих опека, 8 уголна, са по 8. дугачких и узких прозора, начињена у свему и свачему у чистом српском начину зидања. Више прозора њихови подижу се разно украшени ширији, а више ових опет такође разно украшени, ужији лукови или полукругови, престављајући, час увијене и уплетене заједничке у једно цело, бивше силе српске, час огнила, снагу и грб српски, а час украсе и шаре разне из Неманићских и прастарих српских грбова и разних украса. Кубета, као и цео кров црквин, некада су била покривена оловом, на остатцима плоча, којег стоје надписи: † s. õ Õ. ë Õ. s. што ће рећи 930. год: после Христа. Они кои су читали ове натписе, у годинама, држе, да су погрешно написана још при ливеву ових главних плоча а ми би рекли, да су истинити; јер је овде црква била и пре Милутина, па је лако да је нешто старог крова сачувано на тавану нове цркве Милутинове, где се и сада налазе. Осим овог каже се:
q ÃðàYàíèöh öðêüâè ñâåòå Áîãîðîäèöå
ïîñòàâè — ñâåòè Ñàâà — åïèñêqïèþ
а ово је пре Милутина. Осим поменутих кубета, под њима лукова четвороуголних, па као кућица узвишенасти и других украса над препратом њеном, која је доцније заграђена, или у које су дувари доцније попуњени зидом, — стои још једно повелико кубе и две узвишености, или нешто у виду полукубета. Препрата је нижа од главне цркве, а црква је сва од основа па до крова прекрасно и дивно сазидана, од самог великог и широког, тесаног белог мрамора. Више по неколико појасева ових плоча стоју дивне и прекрасне шаре и украси од добро печене и црвене, танке, старо-српске, опеке. Особито су шаре од ове и украси, око прозора и над овима прекрасно и изведене и направљене, од коих се познају уписане речи: ''êðàëü Ìèëqòèíü''. Али на нашу и општу целог српства и православља несрећу, што су потурице некада одкривале и квариле ову светињу српску, и што су јој кров од олова свукли и утаманили, дивна ова светиња непрестано прокисава; влага озго улази у дуваре и ове непрестано квари и утамањује, и то тако: да ће један међу најдивнијим остатцима славе и величине некадашње српске, славенске, православља и у опште хришћански драгоцени споменик пропасти и сам од времена порушити се, ако му се што пре непритече у помоћ. Мислимо да кнежевина наша неће допустити, да се још до овога дође, кад се до сада није дошло и кад је се преживело време у ком су летеле главе српске са живих српских рамена, као печурке са пањева.
А време то није било давно и оно се нарочито везује са личношћу проклетог беглербега Јашар паше. Овај је развалине Самодрже цркве, коју је Бајазит одма по косовској битки разорио, с тога, што је у њој цар Лазар пречастио своју војску и служио службу својој слави и свом светом Амосу пророку, — до основа разорио; направио на том месту воденицу, од њених развалина и баш на оном месту, где је олтар био, метнуо камен воденички. Што је претекло градива од ње, градио је неке мостове, кои су се одма и рушили, чим је прва киша падала. Овај је исти зликовац; преко 3800 одрасних Срба за неколико недеља посекао и то само зато, што је се данашда кнежевина ослободила, а за време свога пашовања, или разбојнишства, савршево је утаманио 49. села чистих српских, и на места и згаришта њихова довео и населио потурице и Арнауте.
Ето због чега су толики Арнаути у Ст. Србији, а не због изселењих 37.000 породица властеле српске под Чарнојевићем 1690 год., која је била не одавде; него из свију крајева српских. Ова је оволика села Јашар савршено утаманио, а 70 је које поробио, оплаћкао, осиромашио и скоро савршено затрьо, и то је била у стању учинити само једна тричава потурица Јашар паша.!? Кад је он био у стању 119 села чистих српских, у време нашег ослобођења, пред нашим и Европе очима утаманити, а да што су пре њега чиниле праве Османлије, прави Турци, па још са своим Султанима? Осим развалина у урвинама самодржиним, које су биле на самотвору камену, испод ког је протицала речица Самодржа, са чега је и црква добила име Самодржа, као да је се сама у ваздуху држала, — овај одљуд и нечовек разорио је само у Лабљану 48. целих и читавих прастарих српских цркви, које су све у то доба служиле и 10. м Õра у истом срезу приштинског округа. У овим монастирима побио је и на коље ударио све оне калуђере, кои су му живи руку допали и кои нису могли и умели побећи. Са калуђерима је набио, на коцеве за неколико година свог разбојништва, око 400 живих Срба те су ови великомученици на најгрознијим мукама испустили своје свете и невине праведничке душе.
Он је почео био и Грачаницу рушити, скидајући јој најпре кров од олова и подпаљујући је барутом; али воља божија и св. Богородице учини: да му је мајстор сдао св крова ове светиње, неке оџетине полуделе, а синови му, са снахама, побеснили; те је с тога и престао од тога богомрског дела. Али пре него што ће избљувати и предати у руке ђаволима своју гадну и паклену душу, баш пред саму смрт, поче рушити липљанску прастару цркву. Народ је сав из околних села, молио, преклињао, плакао, кукао, нарицао и одплаћивао своју старину и светињу; но се ова одљудина и овде, као и на свима другим местима, није дала ни чим превити на пут човечности и правде. Њега ни за какву светињу српску није могао нико и ничијим умолити и одвратити од кварежа и рушења. Он је увек свима говорио: ''Не моли мене бре рајетино погана и немити ме, нећеш ме умитити; но моли твог поганог бога и веру, па ако је баш права нек се одржи, а ако је лажовска, као што јесте, нека пропадне да вас нетрује као оне у Морави''.
При разваљивању Липљанске цркве, падне му на памет нека мисао, те му се раздеру чауши, — викачи — по народу и у једанпут почну викати и дерати се: ''Море погана и безбожна рајетино, ваш честити и велики Беглербег, колено право турско, потомак јединог и правог пророка, вели ти и питате: Можеш ли, али један море, да одеш у Приштину и да се вратиш из ове за 1. час; у њој да купиш 7. ока ексера и у зубима да донесеш? Ако се ко обећа ово да учини па неучини оде му глава, а ако учини остаће вам ваша погана свињара — црква — па се купите у њој заједно са свињама''. Народ је опет јадиковао и плакао, док се не нађе једно момче, које изврши поменути услов за 1. час; те опет остаде Липљанска црква. Од Липљана је до Приштине равно 3. часа, а ово нам причаше преко 12. душа, међу коима је и неколико потурица и арнаута. И ако су Косовци далеко чувени пешаци, опет је овај догађај тако огроман да се на велике муке може веровати, без побожности и вере у чуда. Говоре, да је то момче, кад је донело ексере само ушло у цркву, прекрстило се и одма умрло ту. Ми смо, и сувише, разпитивали за име његово, па све узадуд и никако немогасмо за ово дознати; нонегубимо надежду јер су нам млоги пријатељи обећали дознати и послати написано. Име овог и оваквог добротвора свете нам вере нетреба да остане непознато и да се бар једанпут у години дана неспомене у нашим црквама. Оно се, веле, у Липљанској цркви још спомиње и спомињаће се, кажу, све дотле, докле се буде спомињало са проклетством проклето име Јашар-паше.
Јашар паша и остала му по скотству и варварству браћа све су ово чинила, од устанка и ослобођења нашег 1815 па до год; Од тог доба зна се поименце кад су у које доба и време које арнаутске породице насељене у правој, или као што је зовемо Старој, Србији. Нема ни једног човека, кои би знао и причао за какво изселење народа српског из овог светог српског краја, о чему ћемо даље још и боље и јасније видети. Месност, на којој је Градчаница, прекрасна је и дивна. Од запада је најшира равница косовска; од југо-запада брдашца или високоравни хумићи, Гласовик и Дрен са водама; од југа Лозиње; од сјевера Ветерник; од сјеверо-истока и истока. Вељетјен -планина са развалинама старог српског града. Далеко се и далеко од Грачанице, и скоро на све стране, ван источне, види по клетом пространом Косову.
Мало ниже западу, од прекрасне ове драгоцености и светиње српске, леже остатци старих градских развалина, које околни Срби зову Градина, а у старини, прича се да је био некакав римски градић, кои је се звао Бонисиум, а овај ће бити, по свој прилица, помињати град Грачаница жупана Радослава, којег је, са градом Грачаницом, разсипао Стеван Немања. У целој оближњој околиници Грачанице, налазе се римски надгробни споменици, о коима млоги путници држе погрешно: да су, као и сада налазећи се у темељу Грачанице, и око овога, довлачени чак из дан: кнежевине и од Дунава, а из старог римског тако званог Винимациума. Они су овде од како су били направљени па све до данас сачувани, без да их је ико и одкуда довлачио и намештао. Тако баш у самом основу надтемеља грачаничког, међу млогим римским споменицима, стои прво овај са надписом у 9, врстица. 1. D. М. 2. FLAViA CRHSTE 3. VIXITANN: XLII HSE 4. VELOX. ViLICVSМA 5. RITVS. IVLIANVS 6. VALENTiNA. VELO 7. CIANVS. FHiLIMARI 8. PIENTISS — IMЕ 9. BMFC.
Овај је натпис на једном огромном, у темељу под јужним вратима, пребијеном до натписа скоро, прекрасно израђеном римском надгробнику. Осим овог иде други за 1. хват дугачак, али је више од пола ширине у зиду, а ово мало што је изашло из зида у ових 6. врстица има само ова почетна писмена. 1. NE 2. AP 3. ME 4. NNL -. PA 6. BE
У левом олтару, а под његовом округлином, види се ово неколико писмена у две врстице. 1. ОМ 2. SACP.
У препрати стои четвороуголни стуб, прекрасно израђен и усађен у помост. На њему су некада држали нешто. Натпис је као и цео стуб обрнут наопачке; те тако на једној страни његовој, у три врстице, пише. 1. HAVETE 2. TRASIAEA 3. TES.
На другој страни у ових 10. врстица пише: 1. D. М. 2. MVLP. SVCCESSO ЕТ 3. AELIAE AGRIPPINAE 4. ElVS PARENTIBVS 5. ET AVR ASCLEPIADI GENB 6. BO ЕОRVМ AELIIINGENN 7. ET SVCCESSAE AGRIPPAE 8. iIETMNONANT INGEVVS избр. 2. слова 9. GENERTE AVREL AVRELIANVS. 10. NEPOS. B. M. FEC.
Као што се види, у нечему се наши снимци, римских натписа, неслажи и неподударају са снимцима у Г. Хана и осталих. Ми потпуно држимо, да смо их најверније и најбрижљивије снимили. Они, као и скоро све наше царске и краљевске задужбине од Немање кроз сву династију Неманића, сведоче: да су се наши краљеви и цареви, са патриарсима и првосвештеницима особито старали: да на, тако званим, римским, споменицима подижу наше.
Нама се чини, да ће то рећи: не на правим римским; но на старим нашим; из оног доба, у ком припадасмо, пре светог Саве, под наше илирске екзархе, кои опет зависаху од Папа у Риму. Ми ову ипотезу за сада само као ипотезу наводимо, а кад се ова ствар боље и пазљивије извиди и проучи, како ваља, свако ће се уверити: да она није ипотеза, но права истина. Овим се некаже: да смо и ми некада били римокатолици, као што нису били и ови до оцепљена Рима, но васионско православни — римокатолици, — а што је се наш Немања, већ као зрео човек, наново крстио, у источној православној, или католичкој вери, није сљедство да је био сада тако зване западне или римо-католике вере. Овим фактом, као вешт и разборит политичар избавио је се само од духовне и светске власти папине и то у оно доба, кад ју је овај насилнички приграбио у своје руке, од тада слабих и нејачких а суверних, европских владаочића.
Још се познају трагови од 7 разорених цркви, које еу некада, све биле под св. Богородицом грачаничком, а причају да се налазе трагови још од 18. старих цркви и бив: мон: и то све у најближој околини, око Грачанице. Све што је ова дивна и прекрасна српска задужбина имала, отели су јој и узели Турци и потурице. Изузимајући неколико десетина кућа у селу Грачаници и околним селима нурије, она нема више нигде и ништа своје. Шта више и на само своје двориште т.ј. авлију, плаћа десетак спахији, као и на две три поклоњене њивице од хришћана. Тежак је и чемеран положај њен; па шта више, и одређени јој 50 дук. ц. год. помоћи из велике и православне Русије, већ толике године недолази. Да није још ово неколико колебица српских око ње, које више на њу, но на се троше; она би морала савршено пропасти и опустети. Околни наш народ, а нарочито из оближњих села, гледа на њу као на једину своју узданицу.
Од убиства великог и пок. кнеза Михаила, он је у свему и свачему клонуо духом и изгубио и последњу вољу и сваку надежду у будућност. Још га једино Грачаница држи, да у својој сопственој тузи и несрећи, у свом сопствевом јаду и чемеру, неизумре и не пресвисне тужан и несрећан. Једина је дивна, прекрасна, чудна и света, Грачаница, која га задржава тако рећи од последњег средства, самоубиства; она му још улева у душу и срце живота; приморава га да живи и да се мучи, не себе, но ње ради; да неочајава и да се бар нада на бољи живот у оном другом свету.
Ми смо и сами видели и дуго и млого гледали и проучавали ове очајанике и очајанице, тужне и чемерне Србе и Српкиње, са њиховим дивним и прекрасним старо и чисто- српским оделом: белим доламама до колена, изшараним, у место плавим, загасито плавим и црним обтокама, знацима жалости и туга; уским белим, такође од сукна, чакширама, изшараним овим истим и оваквим обтокама, туге, жалости, пропасти и очајања; опасане црвенорујним појасевима, знацима живота, снаге и наде бар у будућност овога, ако не и овога живота и света. Шта више и доламе су им само од три поле, без бора и набора, онако затегнуте, а крај, и више, колена мало разсечене. На главама, као и потурице до Шара и неколико преко овога, носе беле полукалпаке повисоке, од уваљаног сукна, или беле пешкире око ових, као и у нас на југо-источном крају кнежевине, око Мораве, које је знак замењених некад: прекрасних српских белих калпака.
У нас се нашим јагодинцима и осталим подсмевају за ове тако зване ''пешкирице'', а у исто доба, по глупости, заборавља се на њихов огроман и прави значај наше прастаре народности; заборавља се и то: да су те пешкирице замениле старе српске беле месне бив; калпаке. Обично је било, бива, биће и остаће увек међу глупацима: да се изсмејава оно чему се треба клањати, дивити и т.д: да се презвре и одбацује оно, што треба не само поштовати, но и обожавати, ако се хоће да се остане овим што смо и шта треба да смо, не тек по спољној изгледини и уобичајеној присиљености, но срцем и душом. Колико овај наш чисти и прави српски околни народ поштује и уважава ову нашу општу дивну и преузвишену светињу, јасно се види из овога: што је направљену, у најмањој размери, од дрвета проста, скоро свака душа носи у своим недрима. У сред поља он извади је, моли јој се и целива је.
Скоро сви постарији људи, из околних села, праве је, и дају бадава ко хоће. У овој вештини особито се одликује Жива Томашев из села Грачанице, старац од своих 85. год. кои своје направљене од дрвета, Грачанице, продаје чак и по 20 гр: нар: што је овде одвећ, велика сума. Он је удесио и боју дуварова и све изгледине овог дивног уреса српске светиње и величине, и то у свему онако како је што на правој цркви. И ми смо од њега узели овакав један тако звани план; но нам још, са осталим стварима, недође. Ево нас у самој препрати црквеној, која је дугачка, заједно са главном црквом и олтаром, око 96, а широка око 45. стопа, ван зидова, који су дебљи од по 4. стопе, о којој Г. Хиљфердинг у свом делу ''Боснија, Путевија замјетка'' (стр. 120. вид: Рус. Вес: к. I 1859 год.) погрешно држи, да је она президана тек 1571. год.
У натпису томе, којег он спомиње, а не наводи, стои од речи до речи ово написано:
ðîæäåíàãî ñûíà è ñüâåzüíàYåëíà è èzüâðøåíèåìü
ñâåòàãî äuõà wò wöà èñõîäåmà è íà ñûíh ïîYèêàþmà
ïîïèñà ñå ñèà ïðèïðàòà ïðè õðàìü qñïåíè" ï”ðhñâåòû~ âëàäèYèöè íàøå" áîãîðîäèöå è ïðèñíî ähâ~ Ìàðèè èzâîë~íèåìü ïðhwñâhmåíàãî àðõ~ïèñêuïà ïåêñêàãî è ïàòðèàðõà âüñhìü ñüðüáëèåìü áuãàðîìü ïîìîðèþ
ïîäuíàâ¿þ è ñåâåðèñêèìü ñòðàíàìü è ïðîYè êvðü Ìàêàðèà. Òðuäîìü æå è íàñòî"íèåìü âüñåwñâåmåíèhèøàãî ìèòðîïîëèòà åðöåãîâàYêàãî êvðü Àíäîíèà ~ìu æå áûñòü áðàòàíüöü. È ñüâðüøè ñå âü ëhòî † z Õ. î Õ. f Õ. ì Õöà
ñåïòåìâèà ê Õ. äíå õðèñòà zàYåëî è ñàâà — место ñëàâà —
áuäè èzüâðøèòåëþ w âüñhõü àìèíü’’
Чим се уђе у препрату одма са леве стране, од врата водећих у главну цркву, а на источном дувару, стоје изображени српски светитељи, и то:
1. ’’ñ Õòè Ñàâà à Õ. àðõ~ïèñêqïü ñðüáñêè’’.
Иза овога
''ñ Õòè àðñåíè~ àðõ~ïèñêqïü ñðüáñêè '';
даље
'' ñâåòè Ñàâà äðuãè ''
такође архиепискуп српски и
''ñâåòè Ñèìåwí íîâè ìvðîòüYüöú ñðüáñêè ''.
Сви архиепискупи имају одежде од три српске боје, само св. Сава други у место крстова, по одеждама, има ове са колутавима, или круговима.
Као што смо већ спомињали за српске одежде и овде је као: ако је н. пр. одежда бела крстови су или црвени или плави, и т.д, а у овог су свеца ови кругови црвенорујни, и т.д. Свети Симеон је у простом калуђерском оделу; даље иду:
‚‚ñâåòè ¿wàíèêè~ âhëèêè; ñâåòè ¿wàíèêè~ ïàòðèàðõü à Õ. ñâ; ¿åâðåìü ïàòðèàðõü ã Õ. ñâuäà ñðï¦ ñâ. Ìàêàðè~ ðèìëüàíèíü’’
па иза овог туђег свеца долазе нека света два цара српска; али тако осакаћена и нагрђена — као и сви остали свеци у целој цркви — потуричким и турским куршумима и наџацима, да се немогу разабрати кои су.
Даље опет иду свеци:
‚‚ñ Õòè Ãàâðèëü ëhñüíîâñêè ñðáüñêè ñâ. Áqäèìèðü
ñîëuíúñêè¿è âü öàðhõü áuäèìèðü ñðáüñêè¿è, ñâåòè
Ïðîõîðü ñðáüñêè, Ïøèíüñêè, ñâ. ²îâàí ñðïüñêè
Ðèëüñêè¿è, ñâ. ²àêèìü ñðáüñêè, Fñàãîâñêè, ñâåòè
²îâàí ñðáüñêè åëáàñàíñêè, âü öàðhõü Âëàäèìèðü,
ñâ. Åâäîêè", ñâåòà Ïåòêà ñðáüñêà òðüíîâñêà’’
и још неки млоги српски свеци, али се већ више немогу да разабиру и прочитају кои су. Овде је само чудновата ствар за св. Давида српског солунског, а као цара Будимира. У неколико споменика ми смо нашли св. Давида, али не солунсвог. Он се свуда зове и именује са цар српски Давид. У неким се само тако каже, а у другима, доцнијим, као што ће се видети, каже се кнез Влкан, син Немањин.
Да ли ће ово овако одиста бити или не, доцније ћемо унеколико и издалека видети? За сада остаје само свети Давид солунски, српски, овде и по свима нашим старим црквама уписан, као цар Будимир. Управо су два св. Давида, и то: један је у доцнијим споменицима, као син Немањин, Вукан, међу лозом Немањином, а други је уписан у свима старим нашим црквама као цар Будимир, кои је живео око Солуна, и што је врло значајно, ван лозе Неманића.
Према овоме држимо: да је то цар, или краљ наш Будимир, који је још у 7. веку примао хришћанство; те тиме угодио богу и постао светац. Цела је препрата била прекрасно живописана, али је сада већи део и скоро све утамањено, које временом, док беше Грачаница пуста, а које и нарочито рукама и злобом турском. Још се види надгробни натпис над бившом гробницом митрополита грачаничког Дионисија, кои је у једном — десном западном — углу препратином погребен. У старо доба владике, митрополити, па и патриарси српски сахрањиваше су у препратама и то они, коих телеса неучинише никаква чуди и непосветише се.
Напротив света телеса сарањивани су у ћивотима и одвојеним надгробним споменицима и ракама, у главној цркви, где су све дотле стојала, док се није потпуно уверило о њиховој светињи. Тада су тек метата у предверну цркву или предолтарну. Поменути митрополит лежи, са прекрштеним рукама на прсима, круном на глави без крста и у свештеничком црвеном оделу. Више његова трупа стои у простом калуђерском оделу;
ïðhwñ Õmåíè ïàòðèàðõü êvðü Ìàêàðè~’’
са млогим свештенством у црвеним одеждама, међу коима су владике, калуђери и остали свештенослужитељи цркве. Више свију њих, а над трупом покојниковим, белим писменима у плавом пољу пише:
'' ìèòðîïîëèòü ãðàäYàíèöê¿è êvðü Äèîíèñè~ âü ëåòî
† z Õ. î Õ. í Õ. å Õ. ñååê Õáðà âhYíà ~ìu ïàìåòü.''
Над вратима храма у препрати уписана је огромна и прекрасна св. Богородица, оберучке благосиљајућа и држећи на прсима малог Ис. Хр. Она на престолу седи, а код ње је овај натпис:
âü öðüêâè ñòî~må ñëàâè òâîå", íà íåáåñè ñòî"òè
ìíèìú Áîãîðîäèöå äâåðü íåáåñíà", w âåðè íàìü
äâåðè ìèëîñòè òâî~" âü ëhòî † z Õ. î Õ. ì Õ.
На јужном зиду, између стубова, ножем је ово изрезано:
’’Ïðåñòàâû ñå ïðåwñâåmåíû àðõ¿åïèñêîïú êvðú
Ìàêñèìü è ïðhäðüæàòåëü ñðüáñêàãw íàYåëñòâà êëå .......................... âü ëhòî † z Õ. ð Õ. ï Õ. f Õ. .................. ïàòð¿àðøè~, òu åìu âåYíà ïàìåòü. Ëèøèìî ñå äîáðàãî wöà íàøåãw è qYèòåë", wñòàâè íàñü ñèðå "êîæå, wòüöü ñâîå" Yåäà âü ïîñëåäíà" âðåìåíà. Áîãu ìîëèòâàìè äà qêðhïè èhãîâèìè è ïîäüïèñàõü ñâîèìè ðuêàìè àzü àðõ¿åïèñêuïü Àðñåíè~ ïîëåäíè ïðèñòàâíèâü ñâåòhè âåëèöLhè öðüêâè ïåâ ..... ïðèäðüæàõü ïðhàñòîëü òàêî
äà ñå zíà’’
До овога тако је исто ножем уписано ово:
’’Âü ëhòî 1759. àzü Õðèñòî ïðèzðåíàöü \aêü ïðèõîäèõü
u ÃðàYàíèöq ñú7 àðõ¿åïèñêîïîìú Âàñèë¿åìh’’
Овога је ђака овај архиепискуп у Приштини оженио и запопио, давши му 4. села парохије. Од овог су садањи грачанички попови. Чим се уђе с поља кроз западна врата у препрату, на стубу у два реда турско је нешто написано а између тога је такође ножем урезано српски ово:
’’w òuðñêî ïðîêëåòî ñëîâî, äà òè å àíàfåìà òè ñè íàøîó ñâåòq öðüêâq îïqðîY¿î ìíîãî’’
Главна црква, са огромнвм кубетом на пречагама крста, држи се на 4. огромна и јака стуба зидана, које подржавају са све четири стране узидни сводови и полустубови. У врху кубета уписан је огроман господ Исус Христом алфреско озбиљан, оберучке благосиљајући. Даље испод њега иду разни, анђели, аранђели и т.д. Испод ових опет разни светитељи из старог и новог завета. Међу 8. уских за 2 1/2 стопе, а дугачких за 8. стопа, прозора, стои уписано 8. разних светитеља с надписима покрај глава У прозорима је било стакло, црвено-рујно, бело и плаво, а данас га свуда нема, но је онако изразбијано и отворено. На стубовима огромним изображени су у 4, врсте једна над другом наши светитељи, ван јужне стране сјеверног стуба, кроз кои је се негда пењало у цркву евангелиста Луке, а тако исто и сјеверне стране јужног стуба, кроз кои је се улазило у црквицу св. Марка евангелиста. Обе су оне на горњем боју, а сада сасвим зазидане и замазане.
Са других страна стубова, слазило је се испод ових у две дољне, подпомостне — патосне — тако рећи у подруму црквице, које су под овом главном и то: св. Јована и Матије еванђелиста. У овима је, подпомостним, заседавао сабор од 24. митрополита српска, патриарха и 178. владике, где су им и места по епископијама записана. Улаз у ове цркве, као и горње, сада је затворен, због насиља турског. Тако је дакле било 3. олтарне а ове четири, свега 7. цркви у овом једном здању. Више западних врата био је неки велики надпис, од кога је остало још само ово:
’’Âü öðüêâè ñòî~må ñëàâè òâî~" íà íåáåñè ñòà~òè ìíèìü áîãîðîäèöå äâåðü íåáåñíàà è wêðüzè íàìü äâåðè ìèëîñòè òâî~" âü ëhòî † s Õ. w Õ. ë Õ.
У средини свију прозора стои по један 8. уголни, прекрасно изрезани камени стуб, који лежи дном и удара врхом у прекрасне израђене разне шаре и украсе такође у камену. Међу овима познају се разни наши прастари грбови, остатци наших митолошских чуда и утвора. Скоро овакво исто камење, али само просто округло и глатко, стоји и на неколико места у сводовима главне цркве. Оно је оперважено црвено-рујном, плавом и белом бојом около, а било је у среди још неких украса коих данас нема. Може се по остатцима украса на њима закључити колико се може то видети чак са првог — јер је црква висине од три — боја, да су некада на њима били разни грбови српски. На једноме се виде остатци као белих, двоглавих орлова, на другом огнила и т.д; али је ово све само закључавање, и предпостављање, као што смо горе рекли.Тако ниже три бела круга или колута, за која се мисли да су такође, као горе поменуто камење, три округла камена, просто узидана у свод цркве, а по нашем мишлењу лако може бити, да су само обојена места, — стоје још 3. круга, такође, по општем мишлењу од камена. И они су такође обточени и оперважени са црвено-рујним, плавим и белим первазима и обтокама, а у среди на белом пољу плавим писменима пише, на првом ово:
’’Ñòåôàíü другом: Îóðîøü и трећем êðàëü’’
Даље иде, на истом своду главне цркве и то у самој средини његовој, огроман и озбиљно уписан фреско Исх. Христос благосиљајући. С леве његове стране, лебди у васдуху прозрачан, прекрасно израђен анђео спуштајући оберучке сниску округласту круну Неманићску, са наушњацима, на главу крунисане високом цариградском круном, без наушњака, младе, беле, пуначке и округлог лица, царице Симониде. Она није тако високог, него је још нижа и од обичног нашег средњег, раста, дежмекаста, а обучена је у загасито плаву царску српску дреју, која је од гуше па до прстију у ногу разрезана, заковчана и са скупоценим прекрасним царским обтокама обточена. Појас јој је српски дугачак, пресавијен прево леве руке, од које виси у два краја своја скоро чак до колена.
Симонида је, као и остали светитељи, украшена оним светитељским ободом. Као што смо казали лице јој је бело, округло, пуначко, нос по кратак дебео, очи ивбуљене крупне и црне, коса црна, брада мала са подваљком, а у ушима малим стоју јој некакве огромне округле, једноставне минђуше. Ми смо је на 8. места видели живописању и свуда са једним и истим цртама лица, у једном и истом расту, круви цариградској, у оделу једног покроја само разних боја и т.д. Њене очи као и свије овуда светаца, имали су доброту Турци вртити, грдити, сакатити и т.д. С леве стране њеног светитељског обода пише у 4. врстице, ово:
1. Ñèìîíè 2. äà êðà 3. ëèöà Ïà 4. ëåîëîãèíà,
а са десне у 3. врстице
1. Äümè ö Õàð" 2. Àíäðîíèêà 3. Ïàëåwëîãà
Са десне или јужне, стране, ниже анђела и Христа благосиљајућег, стои високог, сувоњавог и крупних костију, раста Милутин у загасито плавој царској дреи, такође од врха па до дна разрезаној. У десној руци држи план ове цркве, а у левој крст осмокраки. Преко леве руке виси му српско-царски појас од два краја. На глави му је повисока округла, црвено-рујна круна са наушњацима, а анђео му спушта исту такву такође са наушњацима, но мало вишу, и све је ово одма под благословом благосиљајућег Сп: Ис; Хр: У њега је дуга, већ проседа, коса готово пала по раменима бркови су му плави, проседи, дуги, готово падајући на оне напрсне пруге у хаљине које личе на токе на старим доламама; брада му је тако исто дугачка, плава, проседа и у два крака, као перчина, савијена. Нос му је прав, дугачак, обрве танке дугачке, а очи под овима дубоко улазе у главу. Тип му је прави српски, дугачко танко лице са високим челом и т.д. брада му је дугачка ретка, а под вилицама густа и т.д. једном речју он је висок, коштуњав човек. Око главе му је такође онај светитељски обод, поврај кога, с леве стране белим писменима у плавом пољу, пише:
† 1. Ñòåôàíü qðî 2. øü õ Õðq á Õãq âh
3. ðhíü ìè Õëòèþ 4. áîæèþ êðàëü
а с десне стране у пет врстица опет ово:
1. ñàìîäðüæûöü 2. âñhõü ñðüïüñ 3. êèõ zåìëü
4. è ïîìîðüñêèõü 5. è õòèòîðü
У свима вашим прастарим црквама, у главној цркви, са западне стране, стои живописана сва лоза Неманића; па тако је исто и овде. Обично су ове лозе са источне стране западног зида, кои предваја предолтарну цркву од мушке, па је тако исто и овде. На врху, у плавом пољу,стои прекрасно живописана света богородица, благосиљајући оберучке испод себе уписану целу породицу наших славних Неманића. Дивно је и прекрасно израђена мајка божија. Незна човек чему пре да се диви и чуди; да ли прекрасној изради њежно-свето-благо и радостно осмешкујуће се мајке божије на ову избрану и свету породицу; да ли дивоти, красоти, реду, поредку и прекрасном израду саме породице? Али на велику нашу, и општу српску и укупну сад: славенску, несрећу и жалост, као што је свуда и у свима нашим старинама, нарочито ова и овака места дивља рука азиских пустахија, кварила и рушила, тако је исто и овде: те се несачуваше ни сва, лица, ни натписи око светих глава њихових.
Оволико се само види и познаје и то: идући од св. Богородице на ниже, лебде у васдуху два анђела скоро сасвим прозрачна, од коих леви спушта повисоку округлу, са наушњацима царску круну, а десни држи лозу винову, у коју је уплетена цела породица Неманића. Лоза ова иде са обе стране живописаних лица, оплећући их свако за се и са свију страна. Од још познавајућих се којекако, стои под самом св. Богородицом у црвенорујном царском оделу, са таком истом повисоком округлом са наушњацима круном, са 8 краким крстом у десној руци, а преко леве претурио двоструки плави појас, uðîøü ã Õ‚‚ с његове стране десне стои у таквом истом оделу и са таквом истом скоро, но мало нижом, круном: ‚‚ãîñïîã¿" êðàëü даље је утамањено. Ово је највишији и горњи ред, а најближији св. Богородици. Испод њега први ред састајао је се на 5 лица и то идући са леве на десну страну, код младића у царској, но зеленој долами и круни ниској са наушњацима на глави пише:
qðîøèYü ñèíü ñòåïàíîâü Ñòåôàíà ñûíü Âëüêîâèêü ñòåôàíà
даље:
’’Êðàëü Ñòåôàíü áðàòü êðàëüñêü’’
а остали су утамањени скоро сасвим. Лица им се и одела још добро виде, само надписа, као да их је неко нарочито брисао, нема. У 3. реду још је више нагрђено и избрисано, само се ови могоше разпознати:
‚‚ñâåòè Ñàâà àðõèåïèñêîóïü ñûíü
Ñòåôàíà ïðüàâîâhíYàíàãî êðàëüà’’
иза њега
‚‚Ñòåôàíü ïðüàâîâhíYàíü êðàëü’’
па нека краљица, а иза ње
Ðàäîñëàâü ñûíü Ñòåôàíà ïðüàâîâhíYàíîãà êðàëüà’’
Дољни а последњи ред скоро је сасвим избрисан и у натпису и онаво само се познаје Немања са својом госпођом, испод коих излазе обе лозе увијајући се и уплећући понаособ око сваког лица, коих, има свега 22. Даље иде св. Сава и још два лица на утамањеним надписима.
Скоро ни у једној цркви невидесмо овакве чисте а праве типове српске. Лица су сва, осим женскиња, — краљица у годинама — бело-црвенкасте косе, а која имају браде и бркове и ових овакових. Чела су им у свију висока, очи угнуте и увучене под обрве, које стоју као стрехе над овима, носева правих дугачких, лица дугачких, очију плавих и грахорастих, тела високих, сувоњавих и коштуњавих и т.д.
Ми ћемо имати прилика на више еста да говоримо о лози Неманића, па је сад овде остављамо. Као мимогред напомињемо: да су већ остарели краљеви и цареви имали уместо црвено-рујног, плава одела, а ови исти док су били владајући и млађији имали су црвено-рујна; да нема и овде, као и у свима црквама грађеним и живописаним за време Неманића, међу њима, не само светаца српских који бјаху од невладалачког порекла, а пре и у време Неманића посвећених, него ни од српске владалачке лозе, као што је св: краљ Владимир св: краљ Будимир, или Давид и т.д. што је врло значајно за проналазак лозе Неманића. Напротив Срби после Неманића уписују све свеце и од владалачке, и невладалачке лозе, у једно и једног крај другог, само кои су српски, и ако у Србљак трпају Србе свеце, али само кои су или владаоци, или били од лозе владалачке. Овим је учињено то: што се за млоге наше свеце сада незна кои нису били од владалачке лозе; јер неуђоше у познати Србљак.
Лица из побочне врсте - линије - истина као и све женске краљице краљевне, имала су круне; али млого ниже од обичних круна лица у правој врсти —линији. -Међу овима у правој линији, кои су наследници били, и онима, кои млађи, разлике су такође у крунама: што ови последњи и ако су имали круне, као и они из побочне врсте без наушњака опет су се од ових разликовала тиме, што су им круне биле нешто више и веће, а напротив опет мање од оних кои су престолонаследници у којих круна висили су наушњаци, чиста своина српских владаоца. Осим овог сви у побочној врсти били су млађији у зеленим, а старији у место плавим црно-зеленим доламама. — Олтар је, као и у свију наших старих цркви, састављен из три олтара иле округлине, чиме је се престављала св. Троица.
Осим овог и овде су три цркве, као и у свима осталим нашим црквама, главни олтар или црква је посвећена успењу св. Богородице; сјеверна, или лева св. Јовану Предтечи, а јужни или десни св. Благовештења Богородице. Над сваком овом црквицом стои по оно једно кубе 8 уголно са 8 прозора високих виших од хвата, а узких, и по среди одвојени прекрасно израђеним каменим стубовима, који се опиру и дохватају разне прекрасне од камена и у овоме изрезане и урађене шаре и украсе, које је било у стању само тадања српска рука израдити и направити. У самом кубету, ове сјеверне црквице, стои прекрасно израђен, оберучке благосиљајући, Ис. Хр.
У њега лице није овде тако озбиљно и намргођено, као у онога у главном кубету. Ниже њега стоје кола анђела са поједним и више рали крила и међу 8 прозора стои 8 светитеља туђих и у туђим дреама. Особито је важна ствар за наше вештаке ова: што су у свима нашим старим црквама и храмовима туђи и из других народности свеци и у одеду и у типу верни одпечатци тих народа из коих су и у коима су рођени живили и умрли. Само понеке знатније владике као: св. Никола, св: Атанасије, папа Климент, св. Јован Златоусти и т.д. кои су већ као прерођени Срби, имају одежде као и наши светитељи али не и типове, раставе и т.д. Ко се иоле мало разуме у нашем старом живопису, одма може без икква надписа, познати свеце из нашег народа и свеце из туђих народа.
Шта више и руски се свеци у нашим старим црквама, као и бугарски одма и на први поглед разликују. Руски и ако се обично, као и наши, престављају плавим само не отворено плавим но загасито и средина међу црним и загасито плавим — ипак су они сви мањег раста, крутуљасти, округласти унеколико и т.д.
Бугарски напротив осим ове једнакости са руским разлика им је што су још сасвим први мало мањи растом, округлијег лица шишкави и т.д. но увек виши и крупнији од грчких и осталих народа. Еврејсви се престављају у провом облику еврејском, а сирски, египатски и т.д. у своима и скоро савршено црни и т.д. Ниже кубета, у овој црквици, стоје прекрасне три цареве постеље са лежећима на овима неким члановима краљевске српске породице у крунама. Око њих је силно свештенство које их пречешћује. Међу овима је један врло млад са округластом пониском крупом без наушњака и старац један са тророгљастом, повисоком круном. Дреје су на њима царске, црвено-рујне старе српске доламе, са оним токама на прсима.
Треће болно и лежеће лице такође је живописано у царском оделу; али је оно средовечна нека, женска. Она, као и она два има такође круну и дугачку женску царску хаљину, разрезану од грла па до прстију. У ње токе, или оне напрсне данашње обтоке на доламама — атилама — иду чак до дна дреје. Ниже њих гони један војник некакву троицу са везаним очима. Они су такође у српском оделу, а гони их из оног града у коме су ови болни светитељи. Овако их зовемо, јер и ови имају око глава оне светитељске ободе. Ниже њих су разни светитељи у одеждама, српских боја, и на западном дувару уписана је лађа, којом Ис. Хр. управља, а светитељи у њој и у оделу и у типу прави су палестинци.
На јужном дувару види се град некакав са 5 кула; у њему седи нека царица у престолу српском и у српском оделу, а св. Сава српски — тако пише — сунавратке јури нека три ђавола, кои се главачке стропоштавају у бездан. Даље иду други млоги свеци, међу коима је само неколико српских. Међу овима је опет свети Давид Солунски српских, а као цар Будимир. И ова слика у којој св. Сава гони ђаволе, као и она прва престављајућа, причешћујуће се болеснике, говори нам о неким нашим историским догађаима, које нам повесница и наша паметарница није прибележила.
Били су цели натписи о овим догађаима, али су тако утамањени, да се ништа није могло, по траговима њиховим, прочитати. Главни је узрок ове искварености тај: што је скинут оловни кров, а овим од ћерамиде неможе никако да се оне полукружине, кружине, луковице и остале украсне извиотине и увиотине, покрију, а да непрестано непрокисавају. Ово прокисавање већ је дотле дошло: да је пробило цео свод црквени заишло и у кубета, дуваре, од коих целим плочама одпада кумсал — малтер — са прекрасним прастарим нашим живописом. Ако се још ове године Грачаница непокрије оловом, ни смо обезбеђени да се неће почети рушити. Овако стои ова наша дивна и прекрасва светиња, овај драги камен у круни наших старина, наше силе и некадашње среће и величине, знатности, славе моћи и изображења. Ово вадда неће допустити наш васколики српски народ, нарочито, из кнежевине а и сви Словени?
Више горњег места, у главном или великом олтару, седи на престолу благосиљајући мајка божија, држећи на своим пречистим грудима Христа Спаситеља. Мало ниже од прозора овај исти мали Спаситељ- преставља тајну вечеру са своим апостолима, мозаиком уписани. Остала сва црква напуњена је разним свецима, у коих су око глава надписи. Нас вуциаше нешто у јужну или десну црквицу, благовештења св. Богородице, и недаваше нам дуго бавити се око главног олтара. У овој црквици, као и у овој сјеверној, или левој, познају се млоги гробови, а овима је цела црква, као и све старе наше задужбине, препуна. У кубету ове цркве бјаху млоги свеци са св. Јованом богословом; тако исто међу 8 његових прозора бјаше 8 светаца разних, а ниже ових у четири врсте једне испод друге беху начичкани и уписани све краснији од краснијих и дивнији, од дивнијих, свеци. Више горњег места, у округлини олтара, уписана је и овде прекрасна мајка божија, а спрам, и ниже, ње су млоги дивни светитељи и угодници.
У очи пада и овде престављена црква христова у изгледини лађе, а иза ове опет болник на постељи у српском оделу, и круни; око њега су владике неке српске и то у неким белим шиљатим капама, и један у зеленој исте изгледине као и у оне троице. Ниже умирућег, у царско-српском оделу, стои гробница његова. Око ове су млоге владике, митрополити, сам патријарх у црном оделу, млоги свештеници са запаљеним свећама и ђакони са кадионицама гологлави и т.д. Више њих, у полукружној дуварној засечености пише:
‚‚Âüñåwñâ~måíè Àðõèåïèñêqïü Ëèïëûàíñêè
Òåîäîðü ñðáüñê¿è
Даље се виде трагови од још млогих српских светаца духовна и светска чина, а нарочито падају у очи двојица, са бившим полукружним натписима, кои су сасвим утамањени које од воска и свећа овуда лепљених и прилепљиваних, а које од времена, нарочитог обијања и нечувања. Ова су оба лица у српском царском црвено-рујном оделу. На западном дувару ове црквице, у самом олтару њеном, стои уписана цела повеља краља Милутина, дата овоме монастиру. Она је истина напечатана у прекрасном делу г. Миклошића, а снимио ју је г. Верковић, некада бивши српски а сада бугарски бугарско-руски и чији хоћеш о српском новцу само не српски, тако звани старинар. При нашем поласку на пут, ми смо је добро прочитали, овде снимили, и како се у млогоме и знатно разликује овај наш снимак, стављамо најбрижљивији препис ове хрисовуље, држећи: да ће се он са највећом радошћу примити. Писана је загасито плавим мастилом на белом пољу, крупним 1/2 уставним писменима.
† öàðü öàðñòâqþmèìü è ãîñïîäü ãîñïîäüñòâqþmèü ñâhòü æèâûè íåïðèñòuïíè íåáåñè âëàäàè è zåìëåþ öàðüñòâq" è ïðåíèñïîäüíèìè ãîñïîäüñòâqåè æèâîòîìü è ñüìðüòíþ wáëàäà~è è âüøåäüøq ~ìq íà ãîðq Îàâîðñêuþ "êî qêàzàòè õîòå qYåíèêîìü ñâîèìü ñâhàòëîñòü áîæüñòüâåíè~ ñëàâè ñâî~~ ïîòümèìü ñè" âüñhìü ñðüäöåìü è qìîìü íà âûñîòh áîæüñòâüíàãî âüñõîæäåíè" íåêëè qzðèìü ñëàâq áîãà íàøåãî âüñõîòhâüøåìq ~ìq zà ïðhìíîãî ~ãî ìèëîñðüäè~ ïîìèëîâàòè ðîäà YëüâhYà è îæèâèòè qìðümâëåíèõü ãðhõüìè, è wáðhòà~òü ñåáh èzüèmqmèìü ~ãî òhìüæå è "zü ïàYå âüñhõü òhè... hè... ...Ñòåôàíü êðàëü Îóðîøü âòîðè ïðàâíqêü ñâåòàãî Ãîñïîäèíà Ñèìåwíà Íå